U ovom dobu visoke konkurencije, poslodavci pokušavaju da poboljšaju produktivnost na svim dostupnim načinima. Jedan od njih je proučavanje svih osobina mentalnih aktivnosti i ponašanja ljudi u procesu rada. Za opštu oznaku kompleksa sličnih događaja koristi se pojam organizacione psihologije.
Uprkos činjenici da je ova grana psihološke nauke dovoljno mlada, zasniva se na temeljnim istraživanjima. Moguće je izdvojiti takve izvore organizacione psihologije:
- istraživanja o racionalizaciji individualnog rada u okviru naučnog menadžmenta F.U. Taylor;
- proučavanje individualnih razlika pomoću diferencijalne psihologije;
- Tražite objektivne zakone koji objašnjavaju karakteristike ljudskog ponašanja.
Predmet organizacione psihologije je odnos između psiholoških reakcija i karakteristika ponašanja osoblja sa posebnostima organizacije procesa proizvodnje.
Zadaci organizacione psihologije
U svom radu organizaciona socijalna psihologija pokušava da reši ovakve probleme:
- sprovoditi primenjena istraživanja o obrascima proizvodnog procesa i karakteristikama ponašanja zaposlenih u preduzećima;
- formulisati specifične preporuke na osnovu dobijenih informacija;
- Da bi se održala bliska povezanost mjera koje se primjenjuju u praksi sa naučnim istraživanjem.
Izgleda da psihologija radne i organizacione psihologije ima mnogo zajedničkog, ali zapravo polje istraživanja u psihologiji rada je malo šire, jer nije ograničeno na specifične industrije, ali organizaciona psihologija rešava širi spektar pitanja, sve do romantičnih odnosa između kolega.
Organizacione metode psihologije
Organizacione metode psihologije uključuju različite vrste posmatranja, intervjuisanje i eksperimente, kao i posebne metode, čiji specifičnosti određuju karakteristike organizacije. Važno je shvatiti da ovi metodi trebaju biti korišteni zajedno, u zbiru. Uz pomoć posmatranja i intervjua, organizacioni psiholog može sakupiti podatke neophodne za rad. Na njihovoj osnovi moguće je izraditi predloge o optimizaciji rada, čija je efikasnost eksperimentalno verificirana. A kako posebne metode mogu delovati, na primjer, niz treninga.
Kao i svaka grana psihološke nauke, organizaciona psihologija se suočava s brojnim poteškoćama u istraživanju, planiranju i primeni novih rješenja. Mogu se izdvojiti sljedeći problemi organizacione psihologije:
- česta neslaganja između ciljeva određenog pojedinca i čitavog kolektiva;
- kontradikcije između stabilnog funkcionisanja organizacije i potrebe za stalnim razvojem;
- organizacioni psiholog često susreće pažljiv stav prema delu kolektiva, tako da rezultati istraživanja nisu uvek pouzdani;
- značaj tačne interakcije sa zaposlenima i šefovima;
- ne uvek menadžeri mogu trezno procijeniti situaciju i potrebu
određene promene koje nudi psiholog, često pokušavaju da urade bez inovacija i izbegavaju dodatne troškove; - teškoća u identifikovanju regularnosti između psiholoških odgovora i specifičnih manifestacija ponašanja u okviru interakcije unutar organizacije i tako dalje.
Uprkos navedenim poteškoćama, uključivanje psihologa u rad organizacije ima povoljan uticaj na produktivnost rada, dobar je način dijagnostikovanja problematičnih područja i uspostavljanja odnosa unutar kolektiva.