Moralne patnje nas često snosi više od fizičkih neprijatnosti. Na primer, stalni osećaj krivice - progoni nas, izazivajući patnju. Ali, vredno je razlikovati državu kada smo zaista krivi za tu situaciju i nerazumno osećanje krivice. Kako se osloboditi osećanja krivice u drugom slučaju i razumećemo.
Uzroci krivice
Osjećaj krivice, čak i ako nije uzrokovan konkretnim akcijama, uvijek ima uzroka. Ovde su najčešći:
- Često se oseća krivica pred roditeljima, koja obično počinje u detinjstvu. Roditelji nam govore da smo najbolji i kao rezultat toga se plašimo da ne zadovoljimo očekivanja. I ako nešto ne reši, onda počinjemo da se izvršavamo, osećamo se krivim pred našim roditeljima, koji su toliko učinili da imamo sve dobro, a mi smo pogrešno uklonili ove mogućnosti. Postoji još jedna ekstrema, koju roditelji upadaju kada dođu - dijete je uvijek postavljeno kao primjer nekog srećnijeg. Odrastajući, takva osoba nastavlja da primi upute svojih roditelja i primere drugih uspešnijih ljudi, roditelji ne kriju razočaranje zbog činjenice da ne mogu uspjeti uspješnog biznismena, svjetlosti nauke itd. A osećaj krivice, koju odgajaju roditelji od detinjstva, nikuda ne nestaje, proganja celu osobu celog života.
- Takođe je teško nositi sa osećajem krivice nad preminulim. Zapravo, osoba ne može biti uopšte kriv za smrt voljenog, ali se i dalje oseća krivim. Često se čini da ovaj osećaj ima logične opravdanje, na primjer, "ako nisam tražio da idem u radnju u večernjim satima, ne bi se nalazio na mračnom stepeništu i ne bi umro umro".
- U izgledu ovog osećaja, takođe su krivi stereotipi i norme ponašanja nametnutog na nas. Raditi nešto suprotno pravilima ponašanja (ne govorimo o zločinima sada, naravno), počinjemo da se osećamo krivim, stidimo se onoga što je učinjeno. Iako može biti, uopšte, nevina šala. U ovom slučaju, osoba ima stanje uznemirenosti i samopouzdanja. Sve što je rečeno, on uzima za svoj trošak, sve kosu stavove, svi znakovi se smatraju kao ludaci nesreće.
- Najteže je da se oslobodite osećanja krivice koju nam nametnu drugi ljudi! Postoji vrsta ljudi koji ne znaju kako priznati svoje greške, oni neprestano krivaju druge. A to je toliko uverljivo da osoba zaista počinje da veruje da je u svim neuspehima i greškama drugih samo kriv.
Kako se riješiti konstantnog osećaja krivice
Živeti sa osećajem krivice je veoma teško, pokušajte da se rešite. Evo nekoliko saveta koji će vam pomoći:
- Mirna analiza trenutne situacije će pomoći da se oslobodite osjećaja krivice. Morate pažljivo razmisliti, kako biste pratili u kojoj fazi se pojavio osećaj krivice i trezno procijeniti da li ste krivi za ono što se desilo ili ovakva kombinacija okolnosti. Ako to ne učinite, onda osećaj krivice treba da dođe do ničega. Ako je u trenutnoj situaciji vaša greška prisutna, neće biti suvišno obećati da ćete u budućnosti biti pažljiviji u izračunavanju vaših akcija. Obećajte se da se to neće ponoviti, ali pustite problem.
- U detinjstvu nas je naučeno kako se suočiti sa osjećanjima krivice, u odrasloj dobi ovaj metod također radi. Moramo iskreno tražiti oproštaj od osobe kojoj se osećate krivim. Ako ne postoji način da mu to kažete lično, samo zamislite sliku ove osobe ili izrazite svoje žaljenje zbog svoje fotografije. Verskim ljudima se često pomažu posjetom crkve, priznanjem, molitvom za uvređenu osobu.
- Ko ne vole bliske ljude, pomažemo nam da rešimo probleme? U slučaju osećaja krivice, ni njihova pomoć neće biti odvečih. Razgovarajte sa osobom kome verujete, situacija koja je nastala, potpuno izgovara. Ponekad ne treba puno oproštaja, već jednostavno prilika da neko sa nama podeli svoja iskustva.
- Dobar način da se oslobodite osećanja krivice je da opišete sve što vas uznemirava, na papiru. Nakon pisanja treba ga ponovo čitati, a zatim zapaliti list ili ga srušiti na sitne dijelove i odbaciti.
- Ako ste pokušali sve načine, ali krivica ne razmišlja o povlačenju, onda trebate zatražiti pomoć od specijaliste. Psiholog će vam pomoći da rešite ovaj problem.